Šta zapravo poredimo?
Na Zemlji smo navikli da reč „dan” gotovo uvek znači 24 časa, a „godina” jedan obilazak Sunca. U astronomiji postoji važna razlika. je vreme jednog obrtaja planete u odnosu na daleke zvezde; Sunčev dan meri ciklus Sunca na nebu, na primer od jednog izlaska do sledećeg. Venera se oko ose obrne približno jednom u 243 zemaljska dana. Sunce obiđe približno jednom u 225 zemaljskih dana. Tako njen zaista traje duže od godine.
Ako bismo rekli samo „dan”, čitalac bi prirodno zamislio ciklus svetlosti i tame. Na Veneri taj ciklus ne traje 243 dana. U astronomiji precizne definicije nisu sitničavost nego način da ista rečenica ne prenese pogrešnu sliku.
Zašto Sunce izlazi na „pogrešnoj” strani?
Venera se okreće retrogradno: posmatrano iznad severne strane Sunčevog sistema, smer njenog okretanja suprotan je smeru u kome većina planeta rotira. Zbog toga bi Sunce, kada bi ga oblaci pustili da se lepo vidi sa tla, izlazilo na zapadu i zalazilo na istoku. Sporo okretanje i obilazak oko Sunca zajedno određuju koliko treba da Sunce opet zauzme isti položaj na nebu. Rezultat je Sunčev dan od oko 117 zemaljskih dana.
To je kraće od Venerine godine, iako je duži. Nema protivrečnosti: merimo dva različita povratka, jedan u odnosu na zvezde, drugi u odnosu na Sunce koje se prividno pomera jer planeta kruži oko njega. Slična razlika postoji i na Zemlji, samo je mala: je nekoliko minuta kraći od 24 časa.
NASA/JPL-Caltech / Wikimedia Commons · Izvori ↗ · Uslovi korišćenja slike ↗
Kako su astronomi izmerili rotaciju?
Gusta Venerina atmosfera prekriva površinu oblacima, pa teleskop u vidljivoj svetlosti ne može pratiti planinu kao oznaku okretanja. Radar može proći kroz oblake i mapirati neravnine na tlu. Zemaljski radari i svemirske sonde upoređivali su položaje površinskih detalja kroz vreme. Misija Magelan u devedesetim godinama prošlog veka mapirala je veliki deo planete i pružila detalje o vulkanskim ravnicama, kraterima i reljefu.
Nije dovoljno pratiti samo oblake: oni kruže oko Venere mnogo brže od čvrste površine. Kada u vestima čujemo da atmosfera „obiđe planetu za nekoliko dana”, to ne znači da se i stenovita planeta okreće tim tempom. Razlikujemo rotaciju tla, cirkulaciju vazduha i orbitalno kretanje.
NASA / Wikimedia Commons · Izvori ↗ · Uslovi korišćenja slike ↗
Svet koji nije sličan Zemlji
Venera je približno Zemljine veličine, ali njena površina je izuzetno vrela zbog gustog omotača ugljen-dioksida i snažnog efekta staklene bašte. Pritisak pri tlu približno je devedeset puta veći nego kod nas. Oblaci sadrže kapljice sumporne kiseline. Zato zamisao o posmatraču koji stoji na tlu i čeka izlazak Sunca ostaje misaoni eksperiment, ne turistički plan.
Malo naginjanje ose znači da nema sezona nalik našim uobičajenim sezonskim razlikama. Iz tih činjenica ne treba zaključiti da je Venera „mrtva” u geološkom smislu; svemirske misije i dalje istražuju znake vulkanske aktivnosti i promene površine. Njena atmosfera je i važan primer koliko različite mogu biti planete slične veličine.
Zašto je ova zanimljivost korisna?
Razlikovanje zvezdanog i Sunčevog dana pomaže nam da razumemo i Merkur, Mesec i planete oko drugih zvezda. Planeta može biti gravitaciono vezana tako da isto lice stalno gleda ka svojoj zvezdi, ili može imati neobične odnose rotacije i orbite. Odatle slede različiti obrasci osvetljenja i temperature, ali atmosfera može prenositi toplotu i menjati ih.
Najbolja verzija popularne tvrdnje glasi: „Venerin obrt u odnosu na zvezde traje duže od njenog obilaska oko Sunca.” Zvuči manje dramatično, ali otvara bolje pitanje — zašto postoje dva načina da izmerimo dan?
Pojmovi
— vreme jednog obrtaja planete u odnosu na udaljene zvezde; Sunčev dan meri vreme između dva podneva.
