Živi svet
Priroda u svim oblicima.
Živi svetKako radi PET skener: od pozitrona do slike tumora, srca i mozga
PET ne pokazuje samo kako organ izgleda, već gde se u njemu nalazi pažljivo odabrana obeležena supstanca. U paru sa CT-om povezuje hemijsku aktivnost tkiva sa njegovom anatomijom. Put od jednog radioaktivnog atoma do medicinske slike vodi kroz nuklearnu fiziku, biologiju ćelije i računarsku obradu miliona signala.
Živi svetŠta smo nasledili od neandertalaca — i šta nam geni zaista govore?
Neandertalci nisu samo naši davni rođaci iz muzejskih vitrina. Delovi njihove DNK preživeli su u mnogim današnjim ljudima. Ipak, rečenica „imamo neandertalske gene“ može da zavede: svi ljudi već dele veliki deo naslednog materijala sa njima zbog zajedničkog porekla, a posebno pitanje je koje su se varijante prenele mešanjem dve populacije.
Živi svetHobotnica pred ogledalom: može li odraz da joj pokaže gde je plen?
Tri kalifornijske hobotnice naučile su da pomoću ogledala pronađu mesto koje ne vide direktno. Ogled otkriva kako rešavaju prostorne zadatke, ali ne dokazuje da prepoznaju sopstveni odraz.
Živi svetTajna večne mladosti krije se u našim ćelijama: Kako naučnici planiraju da „prevare“ biološki sat?
Imunski sistem često poredimo sa armijom koja nas svakodnevno štiti od opasnih infekcija i mikrobnih napadača.
Živi svetNevidljivi stanovnici kore drveća: kako mikrobi menjaju put metana
Kada gledamo drvo, obično mislimo na lišće koje fotosintezom vezuje ugljen-dioksid. Istraživači su, međutim, pogledali i njegovu koru. U njoj žive zajednice mikroorganizama koje koriste gasove što prolaze kroz stablo ili dolaze iz vazduha. Australijski tim je u radu iz 2026. pokazao da ti mikrobi, u prisustvu kiseonika, mogu da troše metan, vodonik i ugljen-monoksid. Otkriće menja način na koji posmatramo drvo: ono je i stanište čiji stanovnici utiču na kretanje gasova između zemljišta i atmosfere.
Živi svetNajveća gljiva krije se pod šumom: kako znamo da je jedna?
U američkoj šumi Malheur jedan organizam roda Armillaria prostire se kroz ogromnu površinu; pečurke su samo mali vidljivi deo.
Živi svetAksolotl može ponovo da izraste nogu — kako to radi?
Obnavljanje uda zahteva precizno organizovane ćelije, nerve i signale; još ne znači da ljudi uskoro mogu isto.
Živi svetTardigrade su preživele otvoreni svemir — ali nisu neuništive
Ogled iz 2007. pokazao je izuzetnu otpornost „vodenih medvedića”, uz važnu razliku između preživljavanja i normalnog života.
Živi svetČarls Darvin: kako je nastala teorija evolucije?
Od beležaka sa putovanja brodom Bigl do prirodne selekcije: kako je nastala ideja koja je promenila biologiju — i šta ona zaista tvrdi.
Živi svetZašto hobotnica ima tri srca?
Dva srca šalju krv kroz škrge, a treće je pumpa za ostatak tela.