Mesec već ima ime
Kada kažemo Mesec misleći na Zemljin , koristimo ime određenog nebeskog tela. Kada govorimo o Jupiterovim mesecima, ista reč ima šire značenje: označava prirodne pratioce planeta. U stručnoj upotrebi čest je naziv „“, koji ne treba mešati sa veštačkim satelitima napravljenim na Zemlji. Razlika između pojedinačnog objekta i vrste objekata zato postoji iako reči izgledaju gotovo isto.
, poznata po skraćenici , u engleskoj naučnoj upotrebi navodi ime Moon velikim početnim slovom. To ne znači da svi jezici moraju da preuzmu englesku reč: na srpskom pišemo Mesec kada označavamo ovo nebesko telo. Luna i Selene imaju važnu jezičku i kulturnu istoriju, ali nije potrebno njima „popravljati“ navodno nepotpuno ime. Mesec nije ostao bez naziva; njegov naziv je toliko poznat da često zaboravljamo da je ime.
U našoj reči već je skriven kalendar
U srpskom ista reč označava nebesko telo i deo godine. Rečenice „Mesec se vidi iznad krova“ i „vratiću se za mesec dana“ koriste dva povezana značenja. Slična veza postoji u drugim slovenskim jezicima. Slovenski etimološki slovar, koji objavljuje portal Fran, reč mesec povezuje sa praslovenskim oblikom i navodi srodne oblike, uključujući srpski mesec i hrvatski mjesec. To pokazuje da veza nije nastala slučajno u savremenom govoru.
proučava poreklo reči i promene njihovog oblika i značenja. U ovom slučaju ona nas vodi do mnogo starijih jezičkih osnova povezanih sa Mesecom i mesečnim periodom. Jezička srodnost ne znači da je jedan današnji narod pozajmio reč od drugog. Moguće je da su različiti jezici nasledili srodne reči iz davnog zajedničkog jezika, a zatim ih kroz vekove menjali na različite načine.
Šta nam otkrivaju engleske reči moon i month?
Englesko moon potiče od staroengleskog mōna, dok month znači mesec kao vremensku jedinicu. Rečnik Online Etymology Dictionary oba naziva prati kroz starije germanske oblike do zajedničke porodice reči za Mesec i mesec. Povezuje ih i sa osnovom koja znači „meriti“, u vezi sa korišćenjem za praćenje vremena. Sličnost između moon i month zato ima istorijsko objašnjenje, a nije samo zvučna slučajnost.
Priču ipak treba ispričati precizno. Englesko moon nije jednostavno nastalo preuzimanjem latinske reči za mesec, niti je srpski mesec izveden iz engleskog moon. Latinsko mensis, sa značenjem „mesec“, i engleski oblici imaju starije jezičke veze. Rekonstrukcije najdavnijih osnova predstavljaju zaključke lingvista na osnovu poređenja jezika, a ne sačuvanu izjavu čoveka koji je jednom odlučio kako će se Mesec zvati. Nemamo datum prvog izgovaranja njegovog imena.
Zašto je Mesec bio dobar prirodni časovnik?
Sunce jasno odvaja dan od noći, ali Mesec pruža dodatnu, sporiju promenu koja se može pratiti golim okom. Uski srp postaje širi, zatim vidimo približno polovinu osvetljenog diska, pa pun Mesec; posle toga osvetljeni deo ponovo opada. Od jedne iste mene do sledeće prođe približno 29,5 dana. Takav ciklus omogućava da se vreme deli u uočljive celine duže od jednog dana, čak i kada nema mehaničkog sata ili štampanog kalendara.
Nije trebalo najpre znati kako nastaju mene da bi se njihovo ponavljanje koristilo. Ljudi su mogli da beleže redosled vidljivih promena i porede ga sa događajima koje žele da prate. Astronomsko objašnjenje i praktična primena nisu morali nastati istovremeno. Mesečev ciklus nije savršen merač svakog pojedinačnog dana: oblaci, položaj na nebu i vidljivost tankog srpa otežavaju posmatranje. Ipak, njegov obrazac pruža mnogo više informacija od nasumično promenljivog svetla na nebu.
Jedan Mesec, dva različita „meseca“
U astronomiji je važno reći u odnosu na šta merimo kretanje. , približno 27,3 dana, jeste vreme za jedan obilazak Meseca oko Zemlje u odnosu na udaljene zvezde. , približno 29,5 dana, meri povratak iste mene, na primer od mladog Meseca do sledećeg mladog Meseca. Razlika od nešto više od dva dana nije greška u podacima, nego posledica izbora drugačijeg merila.
Dok Mesec obilazi Zemlju, Zemlja se zajedno sa njim kreće oko Sunca. Posle jednog obilaska u odnosu na zvezde, položaj Sunca u odnosu na sistem Zemlja–Mesec već se promenio. Mesec zato mora da nastavi kretanje da bi se ponovio isti odnos koji određuje menu. ove periode razdvaja upravo iz tog razloga. Kada pitamo koliko traje „mesečev mesec“, najpre moramo odlučiti da li nas zanima u odnosu na zvezde ili ciklus izgleda koji posmatramo sa Zemlje.
Zašto januar ne počinje obavezno mladim Mesecom?
Dvanaest ciklusa od po približno 29,53 dana daje oko 354,4 dana. Godina koja prati povratak godišnjih doba traje približno 365,24 dana, pa se ova dva ritma razlikuju za oko jedanaest dana. Kalendar zasnovan samo na dvanaest zato ne ostaje trajno usklađen sa godišnjim dobima. Ova računica objašnjava zašto je usklađivanje i Sunčevog godišnjeg ciklusa bilo važan problem u istoriji kalendara.
prati Mesečeve cikluse, dok pokušava da ih uskladi i sa godišnjim dobima, na primer povremenim dodavanjem još jednog meseca. Građanski koji danas najčešće koristimo prati Sunčev godišnji ciklus. Njegovi meseci od 28, 29, 30 ili 31 dana ne odgovaraju tačno uzastopnim . Reč mesec je ostala u jeziku i kada se način organizovanja kalendara promenio.
Kada je postalo jasno da postoje i drugi meseci?
U januaru 1610. Galileo Galilej posmatrao je Jupiter teleskopom i u njegovoj blizini pratio male svetle tačke. Njihovi položaji menjali su se iz noći u noć. Ponavljana posmatranja pokazala su da se ne ponašaju kao udaljene nepomične zvezde: obilazile su Jupiter. Danas ih zovemo — Io, Evropa, Ganimed i Kalisto. Otkriveni su prirodni pratioci druge planete, pa je Zemljin Mesec postao primer za razumevanje čitave grupe nebeskih tela.
Otkrivanje i imenovanje, međutim, nisu isti događaj. Simon Marijus predložio je današnja imena ovih satelita 1614. godine, na podsticaj Johana Keplera, dok Galileo u početku nije koristio ta četiri naziva. Marijus je takođe posmatrao satelite približno u vreme Galileovih opažanja. Zanimljivo je kako nova opažanja menjaju i jezik: engleska reč moon, ranije vezana za Zemljinog pratioca, proširena je i na satelite drugih planeta. Etimološki rečnik beleži tu upotrebu u 17. veku.
Luna, Selene i imena koja opisuju svetlost
Rimljani su koristili naziv Luna, ujedno i ime boginje Meseca. Otuda potiču nazivi u romanskim jezicima, poput italijanskog i španskog luna ili francuskog lune. I pridev lunarni, koji se koristi u nauci, ima tu latinsku vezu. Online Etymology Dictionary latinsko luna povezuje sa starijom osnovom za svetlost ili sjaj. Nazivi Meseca zato ne čuvaju samo ideju merenja vremena: neki ističu njegovu uočljivu svetlost.
Grčki naziv Selene povezan je sa grčkom boginjom Meseca i sa jezičkom osnovom za svetlost. U naučnom terminu sačuvan je trag tog imena: reč označava proučavanje i opisivanje Mesečeve površine. Različiti jezici mogu naglasiti različite osobine istog tela, a da nijedan naziv zbog toga ne bude manje stvaran. Ime govori nešto o ljudima koji ga koriste, njihovom jeziku i istoriji posmatranja, ne samo o samom objektu.
Zašto Mesec ima „mora“ u kojima nema mora?
Ako pogledamo fotografiju punog Meseca, jasno se razlikuju tamnije i svetlije oblasti. Tamne ravnice tradicionalno se zovu mesečeva mora, odnosno maria na latinskom. Taj naziv potiče iz vremena kada su tamne oblasti tumačene kao vodene površine. Mape iz 17. veka učvrstile su imena koja se koriste i danas. Činjenica da naziv opstaje ne znači da je staro objašnjenje opstalo zajedno sa njim.
Danas znamo da su to uglavnom ravnice , stene nastale očvršćavanjem lave. Nazivi poput Mora tišine pripadaju istoriji kartografije Meseca. , , održava registar planetarnih naziva u saradnji sa . Za istraživače je korisno da različite ekipe isto područje označavaju istim nazivom. Tako na jednom nebeskom telu imamo i veoma staro ime celog objekta i sistem imena pojedinačnih kratera, ravnica i drugih oblika reljefa.
NASA / Baz Oldrin · Izvori ↗ · Uslovi korišćenja slike ↗
Njegovo ime je staro, ali način na koji ga razumemo nije
Mesec je približno 3.475 kilometara u prečniku, a prosečno je udaljen od Zemlje oko 384.400 kilometara. Njegova putanja nije savršena kružnica, pa ta udaljenost nije stalna. Okrene se oko svoje ose za približno isto vreme za koje obiđe Zemlju. Zbog te prema nama je uglavnom okrenuta ista strana. Druga strana nije trajno mračna: i ona ima smenjivanje osvetljenja i tame.
Svemirske letelice i merenja dali su nam pogled koji je ranijim posmatračima nedostajao. Fotografija Zemlje iznad mesečevog horizonta, koju je Bil Anders snimio tokom Apola 8, pokazuje poznati par tela iz neuobičajenog pravca. Na njoj Mesec postaje pejzaž u prvom planu, a Zemlja udaljeni svet. Takva promena perspektive dobro dopunjuje priču o imenima: naziv Mesec nastao je u iskustvu ljudi sa Zemlje, dok astronomija ispituje ovaj objekt bez obzira na našu tačku posmatranja.
NASA / Bil Anders · Izvori ↗ · Uslovi korišćenja slike ↗
Mali ogled: napravi sopstveni dnevnik Meseca
Za proveru osnovne ideje dovoljno je nekoliko nedelja posmatranja. Kad je Mesec vidljiv, zabeleži datum, vreme, pravac u kojem ga vidiš i približan oblik osvetljenog dela. Nacrtaj ga unutar kruga iste veličine pri svakom beleženju. Ne mora biti vidljiv u isto vreme svake večeri; pokušaj i tokom dana kada uslovi dozvoljavaju. Tako dobijaš niz opažanja koji pokazuje kako se menja njegova mena i kada se može uočiti na nebu.
Taj dnevnik neće odmah dati preciznu , ali može jasno razdvojiti opažanje od pretpostavke. Napiši šta si zaista video, a šta misliš da to objašnjava, pa poredi zapise sa pouzdanim prikazom . Upravo je prepoznavanje ponavljanja osnova veze između nebeskog tela i vremenske jedinice. Zato odgovor na početno pitanje nije samo priča o jednoj reči: Mesec nosi trag dugog ljudskog pokušaja da u pravilnosti neba pronađe meru vremena.
