Glečeri ubrzali gubitak leda na Grenlandu i Antarktiku

Šta pokazuje najduži niz podataka?

Međunarodni tim IMBIE sastavio je dosad najduži uporediv niz promena ledenih pokrivača Grenlanda i Antarktika. Od 1979. do 2023. oni su zajedno izgubili oko 11,3 biliona tona leda. Ta voda je doprinela globalnom porastu nivoa mora za približno 3,14 centimetara. Broj deluje mali dok ga ne pomnožimo ogromnom površinom svih okeana.

Grenland je u tom porastu učestvovao sa oko 1,81 centimetar, a Antarktik sa 1,33 centimetra. Važno je razlikovati godišnje oscilacije od višedecenijskog trenda. Poslednjih nekoliko godina gubitak je privremeno sporije rastao, ali ukupni bilans oba ledena pokrivača ostao je negativan.

Led ne nestaje samo topljenjem na površini

Kada zamislimo gubitak leda, često pomislimo na lokve nastale na površini. Međutim, studija procenjuje da je oko 84 odsto ukupnog gubitka nastalo tako što su se glečeri brže kretali i iznosili led u more. Preostali deo odnosi se na površinsko topljenje. U zapadnoj Antarktici posebno se prate glečeri Pine Island i Tvejts.

Morska voda može zagrevati donju stranu plivajućih ledenih delova. Kada njihova potpora oslabi, led iz unutrašnjosti može lakše da se kreće ka obali. Zato se stanje ledenog pokrivača ne može razumeti samo merenjem letnje temperature vazduha ili gledanjem jedne fotografije obale.

Kako se mere trilioni tona?

Nijedan satelit ne vidi sve. Jedni mere visinu površine, drugi promene gravitacije, a radar i optičke kamere prate kretanje glečera. IMBIE je uskladio 42 nezavisna istraživanja zasnovana na podacima 27 satelitskih misija. Time se razlike između instrumenata odvajaju od stvarnih promena leda.

Za Grenland niz seže do 1972, a za Antarktik do 1979. Takvi dugi zapisi su dragoceni jer nekoliko snežnih zima ili hladnijih leta može zakloniti trajni gubitak. Satelitski snimak Tvejtsa uz ovaj tekst nastao je 2026, dakle posle perioda studije, i služi kao ilustracija glečera, ne kao samostalan dokaz izračunatog gubitka.

Zašto su centimetri važni?

Podizanje mora povećava opasnost od poplava i erozije, naročito kada se visoka plima spoji sa olujom. Autori procenjuju da samo nešto više od tri centimetra mogu povećati broj ugroženih ljudi za više miliona. Ta procena zavisi od mesta, obalne zaštite i drugih promena, pa nije prognoza za svaku obalu.

Još važnije, merenja pomažu da se poboljšaju modeli budućeg porasta nivoa mora. Ako znamo kako glečeri reaguju na topliji okean, možemo bolje razumeti šta bi moglo uslediti. Kratko usporavanje ne briše decenije ubrzanog gubitka leda.

Zašto jedan centimetar globalnog proseka nije mali problem?

Globalni nivo mora prosečna je visina preko ogromne površine okeana. Dodavanje vode od kopnenog leda podiže tu osnovu, a olujni talasi i visoke plime dolaze povrh nje. Nekoliko centimetara zato može promeniti koliko često voda prelazi lokalni prag za poplavu. Uticaj nije jednak svuda: kopno se ponegde podiže ili spušta, struje menjaju raspodelu vode, a obalna zaštita razlikuje se od grada do grada.

Ledeni pokrivač može gubiti masu i bez velikog topljenja na vrhu. Glečer je pokretna masa: kada se brže sliva u more, iz unutrašnjosti se iznosi led koji se možda taložio vekovima. Plivajuća ledena platforma može usporavati taj tok poput potpore. Ako je toplija morska voda istanji odozdo, led sa kopna može lakše ubrzati. Taj proces objašnjava zašto je merenje brzine glečera jednako važno kao temperatura vazduha.

IMBIE sabira rezultate nezavisnih satelitskih tehnika, ali i takvo objedinjavanje ima nesigurnosti. Visina površine mora se pretvoriti u masu uz pretpostavke o gustini snega, gravitacioni signal mora se odvojiti od drugih promena, a podaci o protoku zavise od karata debljine. Sklad različitih metoda povećava poverenje u trend. Fotografija jednog glečera može pomoći da zamislimo mesto, ali ne može sama zameniti višedecenijski bilans mase.

Još jedan važan detalj

U razgovoru o ledenim pokrivačima korisno je razlikovati morski led, plivajuće ledene police i led koji još leži na kopnu. Morski led već istiskuje vodu, pa njegovo topljenje ima mali neposredni uticaj na globalni nivo mora. Kopneni led pri odlasku u okean dodaje novu vodu. Plivajuća ledena polica već je u moru, ali može kočiti glečer iza sebe; njen gubitak tako indirektno ubrzava doprinos kopnenog leda. Ovde je posebno važna brzina, ne samo ukupna masa. Dva glečera jednake veličine mogu različito uticati na budući nivo mora ako jedan ubrzava, a drugi miruje. Sateliti zato ponavljaju merenja položaja i visine, a modeli ispituju kako na tok utiču reljef ispod leda, trenje i toplota okeana. Buduće projekcije nisu jednostavno produžavanje ravne linije iz prošlosti: zavise od zagrevanja, ponašanja glečera i mogućih promena njihove stabilnosti. Zato naučnici prikazuju scenarije i raspone, umesto jednog sigurnog broja za svaku obalu.

Centimetri globalnog proseka ne mogu se direktno pretvoriti u isti porast na svakoj plaži. Zato se lokalno planiranje oslanja i na plimu, oluje, visinu kopna i promene morskih struja. Globalni bilans leda pruža osnovu, ali za konkretnu obalu treba dodatno istraživanje.