Vesti iz nauke
Proverene i jasno datirane vesti iz pouzdanih izvora.
SvemirPotraga za Devetom planetom
Od otkrića Urana, Neptuna i Plutona do novog infracrvenog kandidata: zašto Deveta planeta još nije otkrivena.
Živi svetHobotnica pred ogledalom: može li odraz da joj pokaže gde je plen?
Tri kalifornijske hobotnice naučile su da pomoću ogledala pronađu mesto koje ne vide direktno. Ogled otkriva kako rešavaju prostorne zadatke, ali ne dokazuje da prepoznaju sopstveni odraz.
SvemirAsteroid koji se klati: šta je sonda Lucy saznala o Donaldjohansonu?
Na snimku NASA-ine sonde Lucy asteroid Donaldjohanson izgleda kao izduženi kikiriki: dva neravna dela spojena su uskim vratom. Ali njegov oblik nije jedino iznenađenje. Analiza objavljena u junu 2026. pokazuje da se telo dugo oko osam kilometara ne okreće pravilno oko jedne ose, nego se sporo „klati“. Njegova površina pritom čuva hemijske tragove dodira s tečnom vodom, verovatno iz doba pre nego što je današnji asteroid nastao. Kako se sve to može saznati tokom kratkog preleta?
TehnologijaSlušalice koje izdvajaju jedan glas iz bučne prostorije
U kafiću se prepliću glasovi, zveket posuđa i muzika. Čovek za stolom preko puta tebe počinje rečenicu, ali ti hvataš samo nekoliko reči. Ljudski mozak često uspeva da se usredsredi na jedan poznat glas, no ni njemu to nije lako u svakoj gužvi. Istraživači Univerziteta Vašington su 2024. predstavili prototip slušalica koji pokušava da korisniku prepusti izbor: kratko okrene glavu ka osobi koju želi da sluša, pritisne dugme i zatim čuje njen govor jasnije čak i kada se oboje pomeraju.
Živi svetNevidljivi stanovnici kore drveća: kako mikrobi menjaju put metana
Kada gledamo drvo, obično mislimo na lišće koje fotosintezom vezuje ugljen-dioksid. Istraživači su, međutim, pogledali i njegovu koru. U njoj žive zajednice mikroorganizama koje koriste gasove što prolaze kroz stablo ili dolaze iz vazduha. Australijski tim je u radu iz 2026. pokazao da ti mikrobi, u prisustvu kiseonika, mogu da troše metan, vodonik i ugljen-monoksid. Otkriće menja način na koji posmatramo drvo: ono je i stanište čiji stanovnici utiču na kretanje gasova između zemljišta i atmosfere.
PsihologijaKako se mozak menja dok učimo: šta zapravo znači neuroplastičnost?
Kada prvi put pokušamo da odsviramo melodiju, rešimo zadatak iz fizike ili izgovorimo rečenicu na novom jeziku, radnja je spora i traži punu pažnju. Posle vežbanja ide lakše. Ta promena nije samo osećaj: iskustvo utiče na način na koji nervne ćelije međusobno komuniciraju i kako se čitave mreže u mozgu uključuju u zadatak. Taj skup promena zove se neuroplastičnost. Ona traje tokom života, mada nije u svakom uzrastu, delu mozga i za svaku veštinu jednaka.
PsihologijaMože li zvuk koji ne čujemo da utiče na raspoloženje?
Starom zgradom prolazi tiho podrhtavanje ventilacije. Ne čujemo ga jasno, ali prostor nam deluje neprijatno. Da li je to samo očekivanje ili veoma niske frekvencije zaista mogu da utiču na doživljaj? Malo laboratorijsko istraživanje objavljeno 2026. našlo je vezu između izlaganja infrazvuku, razdražljivosti, ocene muzike i nivoa kortizola. Rezultat je zanimljiv, ali ne dokazuje da „uklete kuće“ imaju akustičko objašnjenje.
PsihologijaKoliko možemo verovati sećanju očevica?
Svedok iskreno kaže da je siguran u lice koje je video. Da li je to dovoljno? Istraživanja pamćenja pokazuju da se sećanje može promeniti pod uticajem kasnijih informacija. Istovremeno, pažljivo prikupljeno prvo prepoznavanje može biti vredan dokaz. Presudno je kako je osoba videla događaj i šta se dogodilo pre nego što je prvi put identifikovala osumnjičenog.
TehnologijaBaterija koja se razlaže u telu mogla bi da napaja buduće medicinske kapsule
MIT je predstavio malu bateriju koja je u eksperimentima napajala elektronske kapsule i potom se postepeno razgrađivala.
EkologijaZašto se sezona topljenja arktičkog leda više ne produžava kao ranije?
Sateliti pokazuju zastoj u jednom trendu posle 2010. godine, ali arktički led je i dalje mnogo ugroženiji nego pre nekoliko decenija.
SvemirNa Mesecu je nastao krater širok 222 metra: kako je NASA pronašla trag udara
Upoređivanjem orbitalnih snimaka i merenjem toplote istraživači su otkrili redak nov krater i suzili vreme njegovog nastanka.
SvemirZašto Mars kod južnog pola izgleda ljubičasto i naborano?
Nova slika letelice Mars Express otkriva strme litice, naslage prašine i mraza u oblasti Thyles Rupes. Neobična boja govori o svetlosti i površini, a ne o životu.
FizikaKako NASA prati pomeranje centra Zemlje za svega nekoliko milimetara
Voda, sneg i led menjaju raspored mase naše planete. Izuzetno precizna merenja pokazuju da se zato i njeno težište neznatno pomera tokom godine.
EkologijaGlečeri ubrzali gubitak leda na Grenlandu i Antarktiku
Analiza pola veka satelitskih podataka pokazuje da su ledeni pokrivači izgubili oko 11,3 biliona tona leda. Većina je otišla u okean bržim kretanjem glečera.
EkologijaFLEX i Sentinel-3C lansirani za posmatranje Zemlje
Dva evropska satelita će pratiti zdravlje vegetacije, okeane, led i atmosferu.
TehnologijaNASA i IBM napravili AI model za proučavanje Meseca
Novi otvoreni model uči iz oko dva miliona isečaka snimaka Mesečeve površine. Može pomoći istraživačima da brže pronađu zanimljive oblike terena, ali nalaze moraju proveriti ljudi.
SvemirČandra pronašla 84 neobična izvora rendgenskog zračenja
U šest galaksija izdvojena je grupa objekata koji snažno zrače meke rendgenske zrake i ultraljubičastu svetlost. Njihova priroda još nije potvrđena.
SvemirMali svetovi iza Neptuna čuvaju tragove prošlosti
Habl i Veb zajedno su proučili 27 veoma sitnih i tamnih tela na rubu Sunčevog sistema.
TehnologijaMolekularni „kišni mantil“ čuva solarnu ćeliju bez olova
Istraživači su u strukturu kalajnog perovskita ugradili zaštitni sloj. Prototip je postigao efikasnost od 16,2 odsto i pokazao bolju stabilnost.
SvemirOlovka koja je pomogla Apolu 11 da poleti sa Meseca prodata za 857.600 dolara
Običan flomaster poslužio je Bazu Oldrinu da aktivira oštećeni prekidač lunarnog modula. Više od pola veka kasnije prodat je na aukciji zajedno sa polomljenim delom prekidača.
SvemirWebb otkrio skrivenu planetu u poznatom zvezdanom sistemu
U sistemu Beta Pictoris pronađena je treća džinovska planeta, zahvaljujući hemijskom tragu u njenoj atmosferi.
SvemirEuklid otkrio kvazare iz vremena kada je svemir bio veoma mlad
Evropski teleskop izdvojio je 31 rani kvazar, uključujući dva iz doba oko 670 miliona godina posle Velikog praska. Njihova svetlost otvara pitanje kako su crne rupe brzo rasle.